Imamo puno razloga za slavlje. Šest godina znači mnogi posetilaca, otvaranja, koncerata, sajmova, instalacija, predstava ili umetničkih vođenja, ali i druženja, ljubavi i prijateljstava koja smo zajedno živeli u Uličnoj galeriji. Rođendan smo obeležili izložbom “Sveprisutan” Milorada Miće Stajčića, dok je muziku birao Mr. Cash.

SVEPRISUTAN naziv je samostalne izložbe Miće Stajčića kojom autor identifikuje, obrađuje i podvrgava eksperimentu dominantan fenomen našeg doba – novac.

Rad je stvorio čoveka, a čovek novac, jedinstveno merilo vrednosti, koje postaje univerzalni simbol moći i sreće. Od praktične uloge merne jedinice vrednosti ljudskog rada do uloge moćnog psihoemotivnog i društvenog pokretača – novac je originalno delo ljudskih ruku, koje prerasta u entitet za sebe, gubi svoje fizičke karakteristike, i postaje nematerijalan pojam vrednosti koji počiva na uverenju (o njegovom postojanju) poverenju, institucijama (vlada i banke) i društvenom dogovoru. Današnja znanja o novcu zavise isključivo od individualnog iskustva. Čak ni stručnjaci iz oblasti ekonomije nisu saglasni u pogledu njegove definicije. U magazinu “Forbes”, objavljen je članak u kome se novac poredi sa slonom iz indijske parabole o slepcima, u kojoj svaki slepac definiše slona na osnovu sopstvenog iskustva – onaj ko je dodirnuo kljovu tvrdi da je slon sličan sečivu, onaj ko je opipao noge veruje da slon najviše nalikuje stablu drveta.

Na ovakvim osnovama počivaju i religije, tako da je novac na ovaj način emancipovan do statusa božanstva. Sa te pozicije kroz seriju radova Mića Stajčić istražuje i prikazuje osobine novca i čovekovo ophođenje prema njemu, dokazujući supernaturalnu prirodu novčane autonomije.

Pored toga, izložba je reakcija umetnika na prostor kojom rekontekstualizuje odnos umetničkog dela i izložbenog prostora, percepcije stvarnosti i njenog objektivnog realiteta.

Ksenija Marinković
istoričarka umetnosi

Milorad Mića Stajčić rođen 1977. godine u Beogradu, gde i dalje živi i radi. Diplomirao je na Fakultetu Organizacionih Nauka na smeru informacioni sistemi i na Fakultetu Likovnih Umetnosti na smeru vajarstvo u klasi prof. Mrđana Bajića. Trenutno je doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Osim skulpture izražava se i putem instalacija, video radova, performansa, fotografije. Najčešća tema su potrošačko društvo, razni ljudski tabui, društvene vrednosti. Bavi se privatnim kompjuterskim biznisom u firmi „Ant Computers doo“. Suosnivač je galerije „X Vitamin“ u Beogradu. Učestvovao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Više o njegovom radu: www.mravorad.com

Video: Sara Nenadić
Muzika: Laki Pingvini – Možda možda

U subotu, 5. maja u 20 časova, pozivamo vas na 6. rodjendan Ulične galerije, da se sećamo starih i planiramo nove pobede u Čavketovom pasažu. Imamo puno razloga za slavlje. Šest godina znači mnogi posetilaca, otvaranja, koncerata, sajmova, instalacija, predstava ili umetničkih vođenja, ali i druženja, ljubavi i prijateljstava koja smo zajedno živeli u Uličnoj galeriji. Rođendan obeležavamo izložbom Milorada Miće Stajčića, dok muziku bira Mr. Cash. 

SVEPRISUTAN naziv je samostalne izložbe Miće Stajčića kojom autor identifikuje, obrađuje i podvrgava eksperimentu dominantan fenomen našeg doba  – novac.

Rad je stvorio čoveka, a čovek novac, jedinstveno merilo vrednosti, koje postaje univerzalni simbol moći i sreće. Od praktične uloge merne jedinice vrednosti ljudskog rada do uloge moćnog psihoemotivnog i društvenog pokretača – novac je originalno delo ljudskih ruku, koje prerasta u entitet za sebe, gubi svoje fizičke karakteristike, i postaje nematerijalan pojam vrednosti koji počiva na uverenju (o njegovom postojanju) poverenju, institucijama (vlada i banke) i društvenom dogovoru. Današnja znanja o novcu zavise isključivo od individualnog iskustva. Čak ni stručnjaci iz oblasti ekonomije nisu saglasni u pogledu njegove definicije. U magazinu “Forbes”, objavljen je članak u kome se novac poredi sa slonom iz indijske parabole o slepcima, u kojoj svaki slepac definiše slona na osnovu sopstvenog iskustva – onaj ko je dodirnuo kljovu tvrdi da je slon sličan sečivu, onaj ko je opipao noge veruje da slon najviše nalikuje stablu drveta.

Na ovakvim osnovama počivaju i religije, tako da je novac na ovaj način emancipovan do statusa božanstva. Sa te pozicije kroz seriju radova Mića Stajčić istražuje i prikazuje osobine novca i čovekovo ophođenje prema njemu, dokazujući supernaturalnu prirodu novčane autonomije.

Pored toga, izložba je reakcija umetnika na prostor kojom rekontekstualizuje odnos umetničkog dela i izložbenog prostora, percepcije stvarnosti i njenog objektivnog realiteta.

Ksenija Marinković

Milorad Mića Stajčić rođen 1977. godine u Beogradu, gde i dalje živi i radi. Diplomirao je na Fakultetu Organizacionih Nauka na smeru informacioni sistemi i na Fakultetu Likovnih Umetnosti na smeru vajarstvo u klasi prof. Mrđana Bajića. Trenutno je doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Osim skulpture izražava se i putem instalacija, video radova, performansa, fotografije. Najčešća tema su potrošačko društvo, razni ljudski tabui, društvene vrednosti. Bavi se privatnim kompjuterskim biznisom u firmi „Ant Computers doo“. Suosnivač je galerije „X Vitamin“ u Beogradu. Učestvovao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Više o njegovom radu: www.mravorad.com

Na konkurs koji je trajao od 1. oktobra do 1. decembra 2017. godine, pristiglo je 148 prijava među kojima su bile zastupljene različite umetničke forme i mediji. Žiri galerije pregledao je sve aplikacije, sa posebnim osvrtom na  nove autore i one koje do sada nisu imali priliku da izlažu u Uličnoj galeriji. Vodeći se umetničkim kvalitetom, jasnoćom i aktuelnošću predloga, tehničkom izvodljivošću i komunikativnošću sa publikom, žiri u sastavu Slađana Petrović Varagić, Jelena Mijić, Iva Čukić, Dušan Rajić i Horda Sage izabrao je 24 izložbe / prateća programa koji će biti predstavljeni u 2018. godini:

During the open call which lasted from October 1st to Decembre 1st, 2017, we received 148 applications, among which were represented various forms of art and media. The jury reviewed all applications, with particular emphasis on new artists and those who have not exhibit earlier in the Street Gallery. Leading the set of criteria – artistic quality, clarity of the proposal, actuality of the topic, technical feasibility and degree of communication with the audience – the jury consisting of Slađana Petrović Varagić, Jelena Mijić, Iva Čukić, Dušan Rajić and Horda Sage has selected 24 exhibitions/ side programs to be launched in 2018:

1. Mina Piščević i Milica Balubdžić
2. Jokšin Šijan
3. Mića Stajčić
4. Dizajner: Autor ili Univerzalni vojnik
5. Boris Burić i Nenad Racković
6. Lea Levi
7. Dunja Janković
8. Mirza Dedać
9. Sanja Stojkov
10. Nemanja Golijanin
11. Oko nas – Comic Book Roundtable
12. Bernharda Xilko
13. Jaćim
14. Siniša Janjić RE
15. Edna Jurcan
16. Tina Radulović
17. Slatka konceptualna umetnica
18. Ilmar
19. Tieten Met Haar – Alexander Robyn, Jana Vasiljević, Valentine Gallardo
20. Festival Radost Ludost
21. Festival Novo doba
22. Mimart Teatar
23. Kulturforum
24. Kunstwerk1 – Curators: Ileana Apostol, Philipp Klaus, Panayotis Antoniadis

Hvala svima! Očekuje nas uzbudljiva sezona!

Thank you all! We are expecting an exciting season!

Ulična galerija u Beogradu objavljuje konkurs za izlagačku sezonu za 2018. godinu. Svi zainteresovani umetnici, kustosi, udruženja i organizacije mogu poslati svoje predloge projekata na ulicnagalerija@gmail.com do 1. decembra 2017.  U obzir dolaze i predlozi za samostalne i grupne izložbe, i kustoske projekte bez ograničenja u vidu medija. Takođe, prihvatamo predloge za prateće programe ili nezavisne događaje kao što su radionice, svirke, festivali, prostorne instalacije koje se mogu održavati i za vreme trajanja izložbi.

Predloge za projekte i prateće programe slati u u formi pdf-a u sledećem obliku:

• Kratka biografija ili CV (do 300 reči)
• Informacije o projektu (ime rada, autor/grupa autora, godina nastanka, kratak opis rada; do 300 reči)
• Vizuelni materijal
• Tehnička lista neophodna za realizaciju projekta

Vodeći se umetničkim kvalitetom, jasnoćom i aktuelnošću predloga, tehničkom izvodljivošću i komunikativnošću sa publikom, žiri u sastavu Slađana Petrović Varagić, Jelena Mijić, Iva Čukić, Dobrivoje Granžan, Dušan Rajić i Horda Sage, će po završetku konkursa izabrati projekte koji će biti predstavljeni u Uličnoj galeriji tokom 2018. godine.

Street Gallery in Belgrade is announcing open call for the exhibition season for year 2018. All interested artist, curators, associations and organisations can send their project proposals to ulicnagalerija@gmail.com until December 1st, 2017.  We are accepting project proposals for individual and group exhibitions as well as curatorial projects with no limitations in regards to media. We are also open for parallel programs or independent events that can take place in the space such as workshops, music events, festivals, site-specific installations that can be carried out during the exhibitions.

Please send your proposals  with the following material in pdf form:

• Short biography or CV (max. 300 words)
• Information about the project (project title, author/group of authors, year of production, short description of the work; 300 words)
• Visual material
• Detailed list of technical equipment necessary for setting up the work

Leading the set of criteria – artistic quality, clarity of the proposal, actuality of the topic, technical feasibility and degree of communication with the audience – Jury which cosisted of Slađana Petrović Varagić, Jelena Mijić, Iva Čukić, Dobrivoje Granžan, Dušan Rajić i Horda Sage, will select projects that will be presented in Street Gallery during year 2018.

Pozivamo vas na predstavljanje knjige “Pet godina Ulične galerije” u petak 1. septembra u 20h, u Uličnoj galeriji. U okviru promocije biće održan performans “Omaja” Teatra Mimart, a aktuelnu izložbu “Weekend portreti” čine fotografije Aleksandrije Ajduković i satirične intervencije Jordana Cvetanovića. Dođite da preuzmete svoj primerak!

Knjiga “Pet godina Ulične galerije” predstavlja presek programa i izlagačkih praksi u Uličnoj galeriji u periodu između aprila 2012. i aprila 2017. godine. Kroz knjigu je prikazano preko 80 domaćih i stranih autora, kao i  prateći programi koji su upotpunjavali i obogaćivali sadržaj galerije. Knjiga ne predstavlja katalog jedne galerije, već ističe širok spektar savremenih umetničkih praksi i tema koju su pokretane u specifičnom javnom izlagačkom prostoru. Ona je nastala uz svesrdnu pomoć prijatelja, te se za tekstove zahvaljujemo Darki Radosavljević, Milici Pekić i Mariji Radoš, za prevod Nini Čukić, za fotografije Hordi Sageu, Siniši Dugonjiću, Draganu Kujundžiću, Luki Kneževiću Striki, Ivanu Branisavljeviću i mnogim drugima. Za jedinstveno grafičko oblikovanje zaslušan je Mane Radmanović, dok naslovnu stranu potpisuje umetnica Tea Jurišić. Urednica knjige je Iva Čukić, a izdavač udruženje Mikro Art.

U okviru predstavljanja knjige biće priređen i performans “Omaja” u trajanju od 40 minuta, prema konceptu Nele Antonović. Učesnici umetničke participacije su članovi i saradnici Mimart teatra koje će ih na saksofonu uživo pratiti Teodora Sarić.

Koncept je zasnovan na transmedijalnoj dekonstrukciji hipnotične militarizacije, jer živimo u svetu  suprostavljenih samobitnosti,  gde čovek počinje da se plaši da izrazi emocije, da voli. Velike sile osvajaju teritorije, a govore “ne rat”. U surovom svetu kapitalizma, partokratije u kulturi i umetnosti, militarizacijom pokušavamo da se spasimo. Jer, evoluiramo samo onda kada smo na rubu opstanka. Umetnik u tom svetu savremenih sistema i političkih vladara prepoznaje preplitanje istine i laži, medije koji pokušavaju da vladaju čovekom, te ima potrebu da kaže da je scena mesto bunta, mesto gde otvaramo pitanja za konceptualne misli, gde se opominje da smo u spiralnom putu u prazninu. Istorija se pretvara u događaje u kojima vladaju nadprirodne sile. Omaja je biće iz srpskog folklora, iz balkanske paganske mitologije, koje ima sposobnost da utiče na ljude (u narodu: da omaje, da omađija). Omajavanje je bilo shvaćeno kao moć promene nečije percepcije, odnosno, stvaranje iluzije. Pagansko biće Omaja je toliko brzo da ga ne vidiš, a koji čoveka skrene sa nekog puta. Ali, od čoveka zavisi da li će odabrani put biti bolji, ili ne… Omaja nas omaje, ali i opominje da postoji mit o čoveku koji voli. Performans “Omaja” je deo projekta Teatra Mimart pod istim nazivom, koji nije podržan od strane državnih institucija kulture. Performans objedinjuje razne tehnike kroz metodu Mimart (konceptualno mišljenje u „sudaru“ sa istraživanjem slobode pokreta tela).

Teatar Mimart kontinuirano radi trideset tri godine bez obzira na političke, ekonomske, socijalne i druge okolnosti, koje su direktno uticale na aspekte održivosti. Jedno je od prvih pionirskih istraživačkih pozorišta u ex-YU, a prvo kod nas. Kroz timski rad, visokoobrazovne, umetničke, organizacione i druge kapacitete uspeli su da osiguraju sprovođenje aktivnosti i ispunjenje svih projektnih ciljeva, te su realizovali do sada: 61 predstavu, preko 400 performansa i uličnih projekata, preko 100 otvorenih radionica Metode Mimart za mlade, studente, glumce, plesače, građane, neafirmisane umetnike i radionice integracije. Kroz evropske projekte metod Mimart je dobio kompetencije za neformalno obrazovanje.

Pozivamo vas na peti rođendan Ulične galerije, u petak, 21. aprila u 20 časova! Na rođendanu vas očekuje izložba ilustracija „Third Eye Crying”, umetnika Vanje Vikala, performans Ineks Cirkus Teatra, koncert grupe Metak za Zlikovca i nastup Ljubana scratch majstora.

Izložba Third Eye Crying je serija digitalnih ilustracija rađenih tehnikom sito štampe. Ilustracije se bave kritikom društva uvijene u mračni humor, a svojom formom pokušavaju ostvariti direktnu komukaciju sa posmatračem i razdrmati mu mozak. Ovo je reakcija na apsurdno ponašanje čoveka koji, jureći za profitom, gazi sve pred sobom, bilo da su to drugi ljudi, reke, šume. Početna ideja umetnika krenula je od naizgled jednostavnog pitanja – šta bi nateralo treće oko da plače. Treće oko je koristio kao simbol šire svesti, a karakteri koji se pojavljuju na ilustracijama su reprezentacije potpune suprotnosti društveno odgovornog ponašanja. Izložba Third Eye Crying izložena je u šest gradova u regionu, dok se grafike iz te serije prodaju u galerijama u Barseloni, Zagrebu i Beogradu.

Međutim, dame i gospodo, svet u kome živimo je i prepun čarolija – jedini problem je što se one vešto kriju. Zato je tu Ineks Cirkus Teatar, da kroz ideju uličnog, večno putujućeg  teatra, na raznim portalima planete Zemlje, preko cirkuskih veština i mašte, ulove i približe magiju svima. Ne verujte ničemu što ste videli,… Ne verujte ni njima, ali ipak uđite u ogledalo stvarnosti! Za rođendan Ulične galerije pripremili smo … Iznenađenje! U dogovoru sa Vremenom, određene punktove ćemo podeliti sa vama.

U 20:45 h počinje koncert instrumentalnog sastava Metak za Zlikovca, koji posle personalnih promena, nastavlja svoj rad u prepoznatjivom stilu, ali pod novim imenom – Bullet for a Badman. 

Satnica:

20:00 h – Otvaranje izložbe

20:15 h – Performans Ineks Cirkus Teatra

20:45 h – Koncert

22:00 – 00:00 h – Performans Ineks Cirkus Teatra i Ljuban scratch majstor

Vanja Vikalo, poznatijih kao Linnch, ilustrator je i animator. Rođen je u Mostaru 1987. godine, a odrastao je u Herceg Novom. Trenutno živi i radi u Beogradu. Već godinama je prisutan na umetničkoj sceni u Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj. Imao je devet samostalnih izložbi, i učestvovao na preko dvadeset kolektivnih izložbi, dok su njegovi radovi objavljeni u knjigama, časopisima i blogovima širom sveta. Crtao je i nastupao na preko trideset festivala i umetničkih projekata u regionu, ali i u  Nemačkoj, Francuskoj, Portugalu i Rumuniji. U periodu od 2010. do 2013. zajedno sa prijateljima iz Herceg Novog i Beograda pokreće i realizuje tri edicije festivala Sinestezija u Herceg Novom. Zajedno sa Mariom Đorđevićem 2014. godine osniva Rudnik Film, studio za produkciju videa i animacija baziranih na ilustracijama. Nagrađivan je u polju dizajna, ilustracije i animacije. U sferi ilustracije i animacije, radio je za klijente poput Unicef, Le monde Dimplomatique, Guarana Energy drink, Coca Cola, brojne festivale iz regiona, kao i mnoge bendove, poput – Who See, Bad Copy, Prti Bee Gee, Mr.Belt & Wezol.

Ineks Cirkus Teatar je organizacija za razvoj i popularizovanje savremenog cirkusa. Čine ga umetnici različitih orijentacija koji poznаju žonglirаnje, mаnipulаciju objektimа, аkrobаtiku, ekvilibrizаm, tehniku klovnа i druge cirkuske veštine. Spojeni zajedničkom idejom da pozorište treba da postoji i van institucija, 2013. godine su pokrenuli Inex teatar u zgradi nekadašnjeg Inex filma, kao jedinstveni, nezavisni prostor namenjen novom cirkusu, alternativnom pozorišnom izrazu , teatru pokreta, performansu, lutkarstvu, uličnom teatru i sl. Ineks Cirkus Teatar, sada na novim lokacijama, podjednako radi na performansima i edukaciji, otvoren za nove ideje, uvek u potrazi za novim prostorima koje će transformisati.

Bullet for a Badman svira instrumentalnu muziku baziranu na jazz, funk ritmovima, kombinuje ih sa dinamičnim gitarskim zvukom i duvačkim deonicama. Članovi su: Ivan Simić – gitara, Milan Simić – bas gitara, Petar Milanović – bubnjevi, Konstantin Sotirovski – truba, Trendy Effendi – bariton saksofon.

Pet godina na ulici

Od svog nastanka u aprilu 2012. godine prikazali smo ukupno 83 samostalne ili grupne izložbe, i preko 40 pratećih programa, približavajući savremeno umetničko stvaralaštvo građankama i građanima. Ovaj proces izmeštanja umetnosti u javni prostor omogućio je galeriji veliki broj posetilaca, ali možda bitnije od toga, omogućio nam je da široj publici približimo teme za koje smo osećali odgovornost da o njima govorimo, zajedno sa umetnicama i umetnicima koji su ih predlagali. Tako su često u galerijskom programu svoje mesto zauzimale priče o raseljavanju Roma, o radnicima u propalim fabrikama, životu beskućnika i azilanata, solidarnosti, frustracijama savremenog čoveka, ali i kritički osvrti na savremeno društvo i različite oblike političke i ekonomske moći.

Pet godina u Uličnoj galeriji obeležili su šarenolikost medija i tema, brojne domaće i međunarodne autorke i autori, i različiti umetnički senzibiliteti. Pored velikog broja izložbi galerija je ugostila nekoliko festivala, filmskih projekcija i radionica, pa su tako u njoj održani i festivali Radost Ludost, Mikro festival amaterskog filma, Vreva, Novo Doba i Fijuk sajmovi. U saradnji sa klubom Podmornica zajednički su organizovani mnogi koncerti, a uspešno je realizovana i inicijativa da se prolaz u kome se galerija nalazi, nazove Čavketov pasaž. Kasnije se u prolazu otvorio novi klub Centar urbane kulture, koji je sa svojim resursima pomaže program galerije. Takođe, saradnja sa ekipom okupljenom oko festivala Novo doba i Fijuk sajma, donela nam je brojne zanimljive programe, koncerte i teme. Posebno smo ponosni na činjenicu da je naša galerija inspirisala nastanak nekoliko novih sličnih mesta po Srbiji. Mreža uličnih i otvorenih galerija tako se razgranala i u Valjevu, Šapcu, Novom Sadu, Smederevu, Vranju i Beogradu. Takođe, galerija je od svog nastanka povremeno sarađivala i sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu, galerijom Remont, Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture, Oktobarskim salonom, Kulturnim centrom Beograda, ULUPUDS-om, i drugima.

Uspeh Ulične galerije nije u preko 80 realizovanih izložbi i na desetine drugih događaja, već sve ono što je iz tih susreta proizašlo. Njena najveća vrednost jeste jasna opredeljenost da provocira dijalog, ponudi prostor za razmenu i stvara drugačije društvene odnose.

Na otvaranju izložbe Ljudi na vratima, organizovali smo i prikupljanje pomoći za ugrožene izbeglice u Beogradu.

Hvala svima koji su po vetru i kiši, doneli stvari na otvaranje izložbe  fotografija Ljudi na vratima Lazare Marinković! Izložba će trajati do 3. marta 2017. godine, a ukoliko ste zainteresovani da kroz kupovinu fotografija pomognete rad organizacija koje se bave ugroženim izbeglicama  u Beogradu, možete se javiti u inbox Ulične galerije ili preko maila office@mikroart.rs.  Sva prikpuljena pomoć i novac od prodaje fotografija biće donirani ovim organizacijama. Mnoge organizacije i volonterske grupe zavise isključivo od donacija, pa ukoliko imate mogućnosti, podržite neku od fandrejzing kampanja i znajte da i najmanja uplata znači mnogo:

https://hotfoodidomeni.com/
https://www.youcaring.com/infoparkandrefugeesstrandedinserbia-737206
https://www.gofundme.com/refugee-aid-serbia-appeal?d=142301886
https://refugeeaidserbia.org/donate-now/

Takođe, Refugee Aid Miksalište drži radionice za socijalnu inkluziju i integraciju gde volonteri uče izbeglice stranim jezicima, imaju edukativne i arts&crafts radionice. Ako imate nekoliko sati nedeljno, mesečno da izdvojite za volontiranje, javite se na volunteer@refugeeaidmiksaliste.rs

Tu su i Refugee Aid Serbia, Info Park, Novosadski humanitarni centar, Refugees Foundation Serbia, NGO Praxis Serbia, Beogradski centar za ljudska prava|BCHR, SoulWelders, Fresh Response i mnogi drugi koji svakodnevnim naporima čine da hiljade ljudi ima osnovne uslove za život i preko potrebnu pomoć i zaštitu.

Hvala svima koji su tu za druge kada im je to najviše potrebno!

U toku konkursa koji je trajao u toku decembra i januara, pristigle su 92 prijave među kojima su bile zastupljene različite umetničke forme i mediji. Žiri galerije pregledao je sve aplikacije, sa posebnim osvrtom na nove autore i one koje do sada nisu imali priliku da izlažu u Uličnoj galeriji. Vodeći se umetničkim kvalitetom, jasnoćom i aktuelnošću predloga, tehničkom izvodljivošću i komunikativnošću sa publikom, žiri u sastavu Ksenija Pantović, Iva Čukić, Dobrivoje Granžan, Horda Sage i Radomir Lazović izabrao je 18 izložbi/programa koji će biti predstavljeni u 2016. godini:

During the open call which lasted from Decembre to January, we received 92 applications, among which were represented various forms of art and media. The jury reviewed all applications, with particular emphasis on new artists and those who have not exhibit earlier in the Street Gallery. Leading the set of criteria – artistic quality, clarity of the proposal, actuality of the topic, technical feasibility and degree of communication with the audience – the jury consisting of Ksenija Pantović, Iva Čukić, Dobrivoje Granžan, Horda Sage and Radomir Lazović has selected 18 exhibitions/programs to be launched in 2017:

1. Aleksandrija Ajduković i Jordan Cvetanović
2. Aleksandar Dimitrijević
3. Aleksandar Joksimović
4. Balša Bajagić
5. Clara Hofman, Olga Monina, Gregor Peschko, Samuel Bich i Fidschi Fischer
6. EMGE Kolektiv
7. Horkestar – prateći program
8. Katarina Podobnik i Antonio Kiselić
9. Lazara Marinković
10. Maša Zorić
11. Mimart – prateći program
12. Novo Doba
13. Slađana Đukanović
14. Rade Tepavčević
15. Tara Rodić
16. Tea Jurišić
17. Vanja Vikalo Linnch
18. Vojislav Pavlović

Hvala svima! Očekuje nas uzbudljiva sezona!

Thank you all! We are expecting an exciting season!

Ulična galerija u Beogradu objavljuje konkurs za izlagačku sezonu za 2017. godinu. Svi zainteresovani umetnici, kustosi, udruženja i organizacije mogu poslati svoje predloge projekata na office@mikroart.rs do 20. januara 2017. U obzir dolaze i predlozi za samostalne i grupne izložbe, i kustoske projekte bez ograničenja u vidu medija. Takođe, prihvatamo predloge za prateće programe ili nezavisne događaje kao što su radionice, svirke, festivali, prostorne instalacije koje se mogu održavati i za vreme trajanja izložbi.

Predloge za projekte i prateće programe slati u u formi pdf-a u sledećem obliku:

• Kratka biografija ili CV (do 300 reči)
• Informacije o projektu (ime rada, autor/grupa autora, godina nastanka, kratak opis rada; do 300 reči)
• Vizuelni materijal
• Tehnička lista neophodna za realizaciju projekta

Vodeći se umetničkim kvalitetom, jasnoćom i aktuelnošću predloga, tehničkom izvodljivošću i komunikativnošću sa publikom, žiri će po završetku konkursa izabrati projekte koji će biti predstavljeni u Uličnoj galeriji tokom 2017. godine.

Ministarstvo kulture i informisanja i Desk Kreativna Evropa Srbija organizovali su Forum Kreativna Evropa 2015, 27. i 28. aprila u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, u čiju je realizaciju uključeno preko sto predstavnika ustanova i organizacija kulture, kao i pojedinaca u toj oblasti.

Cilj Foruma je bio da se domaći profesionalci u oblasti kulture što bolje upoznaju sa mogućnostima i procedurama konkurisanja za sredstva koja se dobijaju iz glavnog programa Evropske unije za kulturu – Kreativna Evropa. Centralni deo Foruma činile su prezentacije svih projekata iz Srbije koji su dobili sredstva na konkursima Kreativne Evrope, zahvaljujući čemu su realizovane ideje i zamisli koje su obogatile kulturni život u Srbiji.

Pre tri godine je prostor u mračnom prolazu iza spaljene Kozare služio kao neformalni toalet. I danas služi samo što je to sada Ulična galerija.

Samo nekakvi puritanci ili dežurni cinici neće priznati veličinu te razlike. Samo neko sa pogrešnim očekivanjima od umetnosti i urbanih intervencija može biti nezadovoljan.

Ulična galerija nije nastala kako bi ulepšala prolaz već kako bi vratila dostojanstvo njegovim korisnicima. Ona nije u potrazi za novim izlagačkim praksama nego novim oblicima društvenosti u javnom prostoru. Ulična galerija nije poziv da se okreči Beograd (mada bi mu dobro došlo) već da seponovo osvoji, sa margine i iz budžaka u koje su njegovi građani saterani. Njen uspeh nisu 50 izložbi i desetine drugih događaja već sve što ono što je iz tih susreta proizašlo.

Beograd se ne slavi na bilbordima i gradovi se ne razvijaju dekretima.

Gradove činimo mi, a slavlje je u Uličnoj galeriji!