24. februar – 2. mart
Za izbeglice i migrante 2016. godina bila je “najsmrtonosnija” do sada po izveštaju UNHCR-a. Preko 7000 ljudi izgubilo je život pokušavajući da pobegne od nasilja, rata i progona u svojim zemljama. Stotine hiljada je poginulo u ratovima. Preko 200 ljudi se samo početkom januara 2017. udavilo u pokušaju da pređe Sredozemno more ili umrlo od smrzavanja širom kontinenta pokušavajući da se dokopa tla Evropske unije. Neretko, ljudi postaju i žrtve krijumčara i kriminalnih grupa pokušavajući da se domognu konačnog utočišta u Evropi. Zatvorene granice ne zaustavljaju, već izlažu ljude sve opasnijim situacijama i životnim uslovima.
Posledica zatvorenih granica i razjedinjenih politika evropskih država prema izbeglicama je i preko 7700 ljudi koji su mesecima zaglavljeni u Srbiji i očajni da nastave dalje. Skoro polovinu čine deca. Oko 6500 smešteno je u državnim centrima i kampovima. Preko hiljadu njih i dalje živi u nehumanim uslovima u napuštenim barakama iza glavne železničke stanice u Beogradu, kao i u napuštenim objektima i šumama u blizini srpsko-mađarske granice i Subotice. Brojne humanitarne organizacije svakodnevno pružaju neophodnu pomoć.
Dugogodišnji ratovi u Somaliji, Avganistanu, Siriji i drugim zemljama u Africi i na Bliskom istoku, pokrenuli su milionsko prisilno raseljavanje istorijskih razmera. Ekstremističke grupe koje sprovode teror u pojedinim državama, preuzimaju odgovornost za tragične terorističke napade u Evropi i Americi. Zapad je prestravljen. Panični strah od terorizma i pretećeg neprijatelja Zapad projektuje na milione prognanih ljudi koji upravo od tog istog terora beže. Evropa i Amerika izbeglice vide kao opasnost, kakva je za stare Rimljane bio kartaginški vojskovođa Hanibal Barka. Samo pomisao da će ih napasti, Rimljanima je toliko ulivalo strah u kosti da je postao neka vrsta babaroge kojom su roditelji plašili nemirnu decu govoreći da Hannibal ad portes! (Hanibal je na vratima opastnost preti). Dva milenijuma kasnije, Zapad kroz istu prizmu nepravedno posmatra izbeglice u egzodusu kroz Evropu, a sve oštrijim i štetnijim politikama rizikuje pravu humanitarnu katastrofu. Prepadnute Zapadne sile bi konačno morale da uvide da to nije neprijatelj, već su ljudi pred vratima. Homines ad portas.
Lazara Marinković je novinarka, autorka i fotoreporterka. Živi i radi u Beogradu. Od 2008. učestvuje u organizaciji, promociji i realizaciji raznovrsnih umetničkih i kulturnih projekata u zemlji i inostranstvu. Fotoreportaže i tekstove objavljuje u različitim medijima kao što su VICE i Al Jazeera, a ranije Peščanik, NIN, Bturn magazin i drugi. “Ljudi na vratima” u Uličnoj galeriji je prva samostalna izložba dokumentarnih fotografija nastalih tokom izveštavanja o izbegličkoj krizi u Srbiji počev od avgusta 2015. godine pa do danas.