24 novembar – 14. decembar 2023.
Dragi naši, 24.11.2023. u 8PM otvaramo grupnu izložbu „Postprotest”
Izložba „Postprotest” se bavi kritičkim promišljanjem savremenih deformacija javnog prostora, okuplja radove čeških i srpskih umetnica i umetnika, koji se dotiču problematike života u urbanim sredinama.
U tržišno orijentisanim sredinama uočljiva je sve veća deregulacija urbanog prostora, a pritisak na korišćenje komercijalnog potencijala zemljišta vodi ka privatizaciji javnih površina. Fenomen ekspropijacije ili prodaje javnog zemljišta u privatne svrhe suštinski menjaju strukturu i oblik naših gradova. Iz perspektive građana je evidentno da komercijalizacija javnog prostora gradi materijalne i metaforičke „zidove”. Ovi zidovi razgraničavaju gde pripadamo, određuju čemu imame pristup, šta možemo da priuštimo, ograničavaju prostor u kome možemo da učestvujemo u zajedničkom delovanju u javnom prostoru. Ovakva ograničenja su u suštoj suprotnosti sa potrebama umetničke scene, čija prekarizacija je usko povezana sa ekonomskom i prostornom politikom grada. Na drugu stranu, upravo umetnička i kulturna scena se javljaju kao istaknuti akteri u odbrani prava na grad. Na primer, Ulična galerija je jedinstven prostor koji se nalazi na granici izložbenog i javnog i kao takva predstavlja simbol nezavisnog korišćenja javnog prostora u centru grada.
Izložba služi kao platforma za dijalog čeških i srpskih umetnica i umetnika, u koji se uključuju i građanske inicijative. Učesnici potiču iz sredina čiji se oblici radikalno menjaju tokom poslednjih decenija – od velikih urbanističkih projekata socijalizma, prema investitorskom urbanizmu današnjice. Polazna pozicija koja povezuje radove se nalazi „posle” ili „između” protesta koji prestaje da bude pojedinačan dogadjaj i postaje dugoročno stanje, koje u okviru ovog projekta definišemo terminom „postprotest”. Zastupljene autorke, autori i građanske inicijative imenuju probleme, grade otpornost, razvijaju nove ideje i perspektive, obrađuju osećanja koja su uzrokovana ovim promenama ali i direktno učestvuju u borbi za pravo na grad. Radovi na izložbi se bave sagledavanjem mogućnosti, kompetencija i potencijala u borbi za pravo na javni prostor, uključujući kritičke i spekulativne refleksije.
Na koji način se priroda političke reprezentacije materijalizuje u javnosti? Koliko je fizički oblik javnog prostora blisko povezan sa našim mentalnim stanjem i dobrobitom? Na koji način se ograničenja slobodnog kretanja propisuju našim fizičkim telima? Da li je vitrina u centru grada javni prostor? Da li su javni prostori naše zajedničko „predsoblje” ili se postepeno uzurpiraju iz naših ruku? Šta učiniti kada se ovaj proces odvija pred našim očima usred bela dana?
Autori:
Lila Jezdović (2001, Beograd) je na završnoj godini osnovnih studija odseka Novi mediji na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu. U svom radu koristi nekoliko medija kao što su video, zvuk, tekst, print i net art u vidu instalacija, sa posebnim akcentom na načine na koje umetnost može da se koristiti za preispitivanje dominantnih društvenih struktura. Njeno polje istraživanja se bazira na interakciji između fizičke i virtuelne stvarnosti u odnosu sa pojedincem.
Nebojša Yamasaki Vukelić živi i radi u Beogradu, gde je 2021. godine završio master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti. Svoj rad uglavnom bazira na mediju crteža, koji tretira kao alat za pričanje priča. U njegovom radu ideja kraja sveta se pojavljuje kao pozornica za preispitivanje društvenih i ličnih realnosti, kao i spekulaciju o novim. Izlagao je na grupnim i samostalnim izložbama („Unutra sve biće meko i nežno“, „X Vitamin“; „Hodaj u sporoj budućnosti“, Galerija Doma Omladine Beograda).
Sofie Gjuričová & Jasmína Lustigová su se upoznale tokom studija na klasi Arhitektura 2 na Akademiji umetnosti, arhitekture i dizajna u Pragu. Povezuje ih ambivalentni odnos prema tradicionalnim formama arhitekture, koju koriste kao sredstvo diskursa, koristeći se različitim medijima i temama u svom radu. Jasmina koristi arhitektonsko razmišljanje kao osnovu svog kreativnog procesa. Otkrivajući semiotičke sisteme iza svakodnevnih predmeta, stvara fiktivne dokumentarne filmove, emotivne anomalije u mediju crteža i pranje zuba. Sofie stvara i piše na granici teorije arhitekture i video umetnosti. Traži načine da povrati moć izgrađenom okruženju i veruje u neophodnost utopijskog mišljenja u arhitekturi.
Oskar Helcel je audiovizualni umetnik, fotograf i performer. Diplomirao je na Odseku Fotografije na FAMU u Pragu. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama (Other Visions PAF, Galerija XY; Glajcha, Josef Sudek Studio;). Koosnivač je i aktivni član pozorišne grupe „Akolektiv Helmut“.
Inicijativa podstanara i podstanarki (INN) je članska organizacija koja daje glas stanarima i pomaže u odbrani od nepravde. Organizuje javne sastanke, tokom kojih se rešavaju sukobi između stanara i stanodavaca. Teži društvenim promenama koje će doneti dostojanstveno stanovanje onima koji ne mogu da priušte vlasništvo nekretnina.
Mája Františka Šrámek voli da crta čovečuljke sa kućicama na glavi, brine je nedostižnost prijemnog stanovanja bez stresa i straha.
Jiří Gruber je umetnik i povremeni kustos, trenutno studira na Akademiji umetnosti u Pragu, u klasi Intermedije 3. Član je tima galerije savremene umetnosti PLATO u Ostravi. U svom (post)konceptualno orijentisanom radu, se fokusira na istraživanje institucionalne prirode umetničke produkcije, ispitivanje odnosa tehnologija i društva u kontekstu struktura moći.
Tamara Spalajković (1996, Beograd) studira doktorske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Brnu gde istražuje ulogu medija videa kao alata društvenih promena. Povremeno organizuje radionice, učestvovala je u radu na programskoj koncepciji festivala PAF Olomouc (2022), članica je kolektiva „favu label“ i jedna je od osnivača časopisa Bublina, u čijoj redakciji je bila do 2021 godine. Zajedno sa Danielom Rajmonem ima bend „Keiko Sei“.