18. decembar 2015 – 25. februar 2016.
Bili smo svedoci prestanka postojanja jednog kolektiva koji je, uprkos usponima i padovima, uspevao da odoli težnjama tržišta i zauzme poziciju koja mu je dozvolila da izbegne dovijanje istom tokom 4 i po godine postojanja. Na istim temeljima nezavisnosti, u aprilu 2013. godine osnovana je galerija na prvom spratu, 100 m2 slobode. Slobode koja se nije odnosila samo na grupu ljudi koja je gradila galeriju i radila u njoj, već se prvenstveno odnosila na umetnike koji su u Ineksu stvarali, a vrlo često i živeli mislima daleko od zamarajuće administracije, dozvola i ograničenja. Odsustvo obaveza prema finansijerima iz raznih sektora, stvorilo je osećaj rasterećenja koji je imao svoja dobra i loša lica. Ineks film i Ineks galerija, tokom perioda svog postojanja, su u regionu bili verovatno najbogatiji rudnik jako zanemarenih i zaboravljenih resursa – volje i zajedništva. U neformalnoj atmosferi organizovano je tridesetak izložbi, nekoliko performansa i više rezidencijalnih programa za umetnike iz inostranstva koji su jako lako prihvatili i zavoleli Ineks film kao mesto za život, rad i druženje.
Da li nam je ovaj ,,eksperiment’’ uspeo ili ne, saznaćemo u budućnosti, ali samo uz pojavu sličnih inicijativa koje bi služile kao referenca. Ovom izložbom bi želeli da zatvorimo krug pitanja koja se odnose na događaje u Ineks galeriji. Međutim, pitanja koja se odnose na celokupnu ideju o samoorganizovanim i nezavisnim kolektivima koji delaju u napuštenim prostorima se moraju popeti još koju lestvicu više u našem svakodnevnom preispitivanju kulture i društva.
Pred vama je jedan kompresovan uzorak nastao tokom dvoipogodišnjeg rada galerije, dokumentovanjem priprema događaja i samih izvođenja istih u Ineks galeriji. Kako slika govori više od hiljadu reči, mi smo vam ovom izložbom ponudili bar njih milion, a sve uz veliku pomoć umetnika koji su, pored stvaranja programa u Ineksu, imali i ulogu hroničara života u Višnjičkoj 76.
Dušan Savić