15. jul – 4. avgust 2022.
Dragi naši, pozvani ste na otvaranje izložbe fotografija “Industrial u neokapitalizmu”, čija je autorka Nataša Ljubisavljević Simonson AKA Mikamala. Muzička podrška: Segregator X. Vidimo se u petak u 8!
O autorki:
“Ćao!
Ja sam Mikamala
Nataša Ljubisavljević Simonson
“Ćao!
Ja sam Mikamala
Nataša Ljubisavljević Simonson
Rođena sam i odrasla u Splitu. Diplomirala sam filmsku i televizijsku režiju u Beogradu. Duže od 15 godina radim u filmskoj industriji u Srbiji i SAD na poziciji VFX/Post Production koordinatorke i producentkinje. Rediteljka sam nekoliko kratkih filmova, a fotografijom se nezvanično bavim od svoje osme godine, kada sam na poklon dobila prvu Smenu 8.
Moje fotografsko stvaralaštvo uglavnom je inspirisano temama koje se tiču načina na koji kapitalistički odnosi u savremenim društvima određuju urbani prostor i život u gradovima, prirodno okruženje, ljudske sudbine i proizvod je ličnih iskustava i opservacija. Radeći na holivudskim filmovima i TV serijama (“Fast and Furious“, “Moonfall“, “DC’s Legends of tomorrow“…) provela sam nekoliko godina u Kini i Kanadi, na lokacijama koje privlače američke filmske projekte niskom cenom radne snage i manjim troškovima. U Kini sam provodila vreme u fabričkom kompleksu u kome zaposlenii nisu samo radili, već i živeli, iako to od spolja nije bilo uočljivo, nije bilo naznaka da je u pitanju stambeni objekat. U krug bi jednom nedeljno dolazio mali kombi koji bi se kao Transformer pretvarao u ulični roštilj i prodavnicu. To bi trajalo oko sat, nakon čega bi prostor, bar prividno, ponovo postajao samo fabrika. Krov zgrade bio je ograđen žicom za sprečavanje samoubistava zaposlenih.
Važno je reći da fotografije nisu nastale u cilju dokumentovanja ovakvih prostora i aktera sa namerom da proizvedu nekakav efekat, već su proizvod spontanog i trenutnog ličnog doživljaja i emocija posmatrača, najčešće nastale usput i u pokretu.
Na fotografijama dominiraju industrijski objekti koji ili stoje u kontrastu sa svojim okruženjem, ili se u mračnoj i romantičnoj atmosferi stapaju sa okolinom u lepom ali toksičnom zagrljaju. One preispituju granice između proizvodnog i stambenog, javnog i intimnog, kolektivnog i individualnog, čistog i prljavog, prirodnog i veštačkog. Pored pitanja identiteta čoveka kao radnika, teme modernog ropstva zaposlenih (Geox, Goša…) i ekologije, za moj rad najveći značaj imaju i pitanja u vezi sa položajem žena, pravima LGBTQIA+ zajednice, pravima manjina i migranata.
Predložena selekcija fotografija pod nazivom „Industrial u neokapitalizmu“ uključuje fotografije nastale u SAD, Kini, Srbiji i Kanadi.”
Moje fotografsko stvaralaštvo uglavnom je inspirisano temama koje se tiču načina na koji kapitalistički odnosi u savremenim društvima određuju urbani prostor i život u gradovima, prirodno okruženje, ljudske sudbine i proizvod je ličnih iskustava i opservacija. Radeći na holivudskim filmovima i TV serijama (“Fast and Furious“, “Moonfall“, “DC’s Legends of tomorrow“…) provela sam nekoliko godina u Kini i Kanadi, na lokacijama koje privlače američke filmske projekte niskom cenom radne snage i manjim troškovima. U Kini sam provodila vreme u fabričkom kompleksu u kome zaposlenii nisu samo radili, već i živeli, iako to od spolja nije bilo uočljivo, nije bilo naznaka da je u pitanju stambeni objekat. U krug bi jednom nedeljno dolazio mali kombi koji bi se kao Transformer pretvarao u ulični roštilj i prodavnicu. To bi trajalo oko sat, nakon čega bi prostor, bar prividno, ponovo postajao samo fabrika. Krov zgrade bio je ograđen žicom za sprečavanje samoubistava zaposlenih.
Važno je reći da fotografije nisu nastale u cilju dokumentovanja ovakvih prostora i aktera sa namerom da proizvedu nekakav efekat, već su proizvod spontanog i trenutnog ličnog doživljaja i emocija posmatrača, najčešće nastale usput i u pokretu.
Na fotografijama dominiraju industrijski objekti koji ili stoje u kontrastu sa svojim okruženjem, ili se u mračnoj i romantičnoj atmosferi stapaju sa okolinom u lepom ali toksičnom zagrljaju. One preispituju granice između proizvodnog i stambenog, javnog i intimnog, kolektivnog i individualnog, čistog i prljavog, prirodnog i veštačkog. Pored pitanja identiteta čoveka kao radnika, teme modernog ropstva zaposlenih (Geox, Goša…) i ekologije, za moj rad najveći značaj imaju i pitanja u vezi sa položajem žena, pravima LGBTQIA+ zajednice, pravima manjina i migranata.
Predložena selekcija fotografija pod nazivom „Industrial u neokapitalizmu“ uključuje fotografije nastale u SAD, Kini, Srbiji i Kanadi.”
***
SEGREGATOR X
Demon buke i bola, Segregator je DJ, selektor; on miksa sve što u mikser može stati, makar se mikser i zaglavio. Onda gura prste unutra, pa ih iskasapi. Njegova muzika je mešavina milozvuka i jeftine brusilice s pijace koja baca varnicu dok seče beton!