23. septembar – 6. oktobar

Kaleidosko, Stetoskop – Attila Stark voli naivne, zaboravljene stvari. Traži svoje likove po bunjištu, osmatra kroz prljavi kaleidoskop, osluškuje prljavim stetoskopom i tako u njima može videti potencijalni novi život. Ono što je zanimljivo u ovoj aproprijaciji je univerzum u koji stupaju, nestabilan i pomalo infatilne logike, simplifikacije i razigranosti, i on pojačava njihove osobine koje inače nisu vidljive. Okupljeni u taj univerzum su Atilini plakati, minijature, stripovi, crteži, skice. Veliki katalog koji nastaje okupljanjem ovih manjih celina je sistem, registar, u kojem se razvijaju do hiperbole pojedini motivi, stupaju na bošijansku (Hijeronimus likes this) pozornicu istovremenih radnji i dijahronih karaktera. Ukradene slike, ukradeni Harms, ukradena pobuna, ukradeni štrajk, ukradena Olimpija – oni su suočeni sa svojom arhaičnom nevinošću pred novim registrom u kojem se rekonfigurišu, pred teškom mašinerijom, vorosilovgradskom, kulolandskom. I poroci Pinokijevi i mutirani Patak Dača, entuzijastični biciklisti i mekana čudovišta sakupljeni su u jedan rableovski katalog reanimirane pop kulture. One koja je nevinost petrificirala i sad je izgubila kad je trgnuta iz svog zombificiranog statusa. Flomasterom ili olovkom se probijaju neke epizode, načete, anticipiraju nešto, dečije raspolaganje bojom i scenografijama bajke, otvaranje priče kao u nezavršenom storibordu, da li je to selfi sa Godzilom, šta je uplašilo superheroje, šta je razljutilo sve te stare crtane junake, Beat me!

Aleksandra Sekulić

Izložba je bila deo programa 7. Festivala nesvrstanog stripa Novo doba, pod nazivom „Sve najbolje“.