22. mart – 19. april
Gradski pejzaž u delu Dejana B Popova nije zavisan od perspektive, niti prostorne niti svetlosne, on je sveden na oznaku. Dobijamo crtačku viziju grada u obliku nekakve vrste zagonetke o gradu, u kojem prepoznajemo autorov stav i emocije. Autor želi da nam stavi do znanja da svet nije isključivo onakav kakvim ga mi vidimo, to nije njegov jedini oblik postojanja. Neobičnosti postaju Stvarnosti, umetničke stvarnosti koje čine vidljivim do tad skriveni izgled stvari. Rad proizvodi fikciju i zahvaljujući sopstevnoj mašti stvaramo sliku koju shvatamo kao fenomen. Ova geometrizovana predstava okruženja zapravo je veštačka tvorevina u odnosu na prirodu, ali je upravo tim redukovanjem gradski pejzaž silovitije istaknut i prenosi nas u oblast umetnosti. Koristeći najjednostaviniji, geomterijski čist izraz, predstavlja se ono što je opšte i univerzalno, nadindividualno u prirodi.
Rođen u FNR Jugoslaviji Inače, doktorirao još u vrtiću
Lep, poslušan, umiljat i vakcinisan
Jedinac
U najboljim je godinama još od malena
U isto vreme i odrtaveli hipik
Ima bradu i brkove
Leti hoda bos
Zimi nosi svoje moćne braonke
U slučaju kiše koristi kišobran
Kad nestane struje upali sveću
Greje se na drva
Naočare nosi samo za sitna slova
Služi se viljuškom, kašikom i nožem
Cveće zaliva desnom rukom
Ne voli oružje
Zna da se koristi kompjuterom
Položio vozački ispit
Nikad osuđivan
Koristi se mobilnim kao i običnim telefonom
Zna da igra domine
Odslužio vojsku
Kupa se subotom
Imao sedam samostalnih izložbi u BGD-uI koristi se šibicom
Spava uglavnom noću
Kad ne može da zaspi broji ovce
Preko dana je budan
Odan i veran prijatelj, drug i saradnik